Pravni saveti

• Osnivanje novina

  Na koji način mogu da osnujem novine?

   

  Za upis javnog glasila u registar koji vodi Agencija za privredne registre (APR), potrebna sledeca dokumentacija:

   

  1.  Popunjena registraciona prijava,

  2.  Izvod iz odgovarajućeg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR,

  3.  Dokument o katalogizaciji koji izdaje Narodna biblioteka Srbije,

  4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila,

  5.  Dokaz o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00  din. Uplata se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06.

   

  Ako želite da sadržaj novina objavljujete i na internetu, a to nije posebno javno glasilo, već je forma javnog glasila koje se upisuje, i taj podatak se navodi u prijavi u delu koji se odnosi na naziv za internet, elektronsku ili dugu formu javnog glasila.

   

  Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.

   

  U skladu sa odredbama ZJI postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. Impresum javnog glasila obavezno sadrži: naziv javnog glasila, firmu i sedište osnivača i lična imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine. Skarćeni impersum za internet izdanja nije izričito propisan (iako  je predviđeno da mora da se objavljuje), ali smatramo da je dovoljno da se stavi oznaka internet  javnog glasila (kao što je obeležen logo na TV-u). Impresum mora biti integralno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadržaja javnog glasila.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Osnivanje internet javnog glasila

  1. Šta je potrebno za registraciju internet javnog glasila?

  2. Da li može biti registrovan kao NVO?   

  3. Da li mora imati naznačeno odgovorno lice, direktora ili urednika?

   

  Javno glasilo u skladu sa odredbama ZJI nema status pravnog lica, ali mora imati osnivača koji može biti NVO.

   

  Za registraciju internet izdanja javnog glasila u Registar javnih glasila koji vodi Agencija za  privredne registre je potrebna sledeća dokumentacija:

   

  1.  Popunjena registraciona prijava,

  2.  Izvod iz odgovarajuceg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR

  3. Dokument o internet adresi - upit iz baze RNIDS -a,

  4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila,

  5. Dokaz  o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00  din. Uplata se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06.

   

  Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.

   

  U skladu sa odredbama ZJI postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. Impresum javnog glasila obavezno sadrži: naziv javnog glasila, firmu i sedište osnivača i lična imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine. Skarćeni impersum za internet izdanja nije izričito propisan (iako  je predviđeno da mora da se objavljuje), ali smatramo da je dovoljno da se stavi oznaka internet  javnog glasila (kao što je obeležen logo na TV-u). Impresum mora biti integralno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadržaja javnog glasila.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Registrovanje web TV kao javno glasilo

  Interesuje me kako mogu da registrujem web TV kao javno glasilo?

   

  Za  registraciju  internet izdanja javnog glasila u Registar javnih glasila koji vodi Agencija za  privredne registre je potrebna sledeća dokumentacija: 

  1. Popunjena registraciona prijava, 

  2. Izvod iz odgovarajućeg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR 

  3. Dokument o internet adresi - upit iz baze RNIDS-a, 

  4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila, 

  5. Dokaz  o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00 din. Uplata  se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06. 

  Navedeni iznos važio je u decembru 2012. godine te je informaciju potrebno proveriti na sajtu APR.

  Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.

  U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. 

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Registrovanje javnog glasila

  Da li preduzetnička radnja šifre delatnosti, koja se bavi proizvodnjom kinematografskih dela, tv programa, audio i vizuelnih zapisa, može da se registruje kao javno glasilo, koje će putem web mog a moći i da emituje proizvedeni sadržaj? Da li će javno glasilo po novom ZJIM moći da se pojavljuje na konkursima lokalne samouprave kao lokalni medij i koje su obaveze vlasnika javnog glasila prema Poreskoj upravi i kako se tretira status glavnog urednika?

   

  Preduzetnička radnja koja se bavi proizvodnjom kinematografskih dela i drugih navedenih može da se registruje kao javno glasilo, koje će putem web mog a moći i da emituje proizvedeni sadržaj. Takvo javno glasilo moći će da se pojavljuje na konkursima lokalne samouprave kao lokalni medij, po uslovima koje ZJIM predviđa u tom slučaju. Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica, te u tom smislu ne postoje dodatne obaveze u vezi sa javnim glasilom. Status odgovornog urednika je isti kao i status drugih zaposlenih. Za odgovornog urednika se imenuje lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a Zakon o javnom informisanju i medijima detaljno uređuje dužnosti i obaveze koje glavni urednik u skladu sa tim zakonom ima.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Obaveza registrovanja javnog glasila

  Da li je Fondacija u obavezi da registruje sajt kao javno glasilo? Ukoliko sajt ne bude registovan kao medij, da li fondacija kao osnivač može snositi bilo kakvu zakonsku odgovornost za bilo šta što ima veze sa radom glasila?

   

  Niste u obavezi da sajt registrujete kao javno glasilo, ali ako želite da aplicirate za projektno finansiranje onda u skladu sa čl. 21 st. 1 tač. 1 ZJIM sajt mora biti registrovan kao medij. Ukoliko ne registrujete sajt, fondacija bi potencijalno mogla biti odgovorna kao pružalac usluga informacionog društva po Zakonu o elektronskoj trgovini, jer ipak postoji određena uređivačka uloga. Sa druge strane, autori bi odgovarali po opštim pravilima o odgovornosti za štetu (parnica, krivica). Medij nema svojsvo pravnog lica, pa i ne postoje dodatne obaveze osnivača po tom osnovu.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Razlike između registrovanog i neregistrovanog javnog glasila

  Koje su razlike između sajta koji nije registrovan kao javno glasilo i onog koji jeste, u smislu zakonske odgovornosti za objavljeni sadržaj i drugih obaveza koje imaju javna glasila?

   

   

  Ukoliko sajt bude registrovan kao javno glasilo, primenjivaće se odredbe ZJIM koji članom 115 propisuje solidarnu odgovornost urednika, novinara i izdavača medija za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog objavljivanja informacija o licu koje usled toga trpi štetu. Javno glasilo u tom smislu ima obavezu objavljivanja odgovora na informaciju, ispravke ili duge informacije čije je objavljivanje naloženo odlukom suda. Pravo na naknadu štete (za koju takođe solidarno odgovaraju urednik, novinar i izdavač medija) ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu (ovo je regulisano članom 112 ZJIM).
  (Decembar, 2014.)

   

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Proširenje delatnosti na internet produkciju

  NVO produkcija u APR-u je registrovana za proizvodnju i emitovaje progama odnosno informisanje. Sada želimo da informacije plasiramo putem interneta odnosno web sajta. Da li ćemo ukolko registrujemo internet produkciju imati neke obaveze prema Sokoju, Ofps-u ili prema još nekome? Emitovali bismo muziku koja ne podleže "autorskim pravima".

   

  Ukoliko emitujete muziku, jeste u obavezi da plaćate naknadu OFPSu i SOKOJu.
  
  Član 180 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje da u poslovanju kolektivne organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta zaštite koji su obuhvaćeni njenom delatnošću, a u članu 186. da kolektivna organizacija na osnovu ugovora sa odgovarajućim inostranim organizacijama, obezbeđuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaćih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Republici Srbiji.
  
  Dakle, postoji pretpostavka da kolektivna organizacija ostvaruje prava svih autora, domaćih i stranih, potpuno je svejedno. Nije bitno ni na koji način se emituje, konkretno tarifa interet medij prepoznaje kao “interaktivno činjenje dostupnim”. Eventualno i može da se oslobodi plaćanja OFPS-u, ako muzika nigde nije izdata, ali smo izrazili sumnju da baš nijedna od pesama koja se izvodi nije negde izdata.
  
  Po važećim tarifama mora da se plaća naknada i SOKOJ-u i OFPS-u, i to:
  
  1) SOKOJ – 8 % od ukupnih prihoda (mesečnih),
  2) OFPS – 5 % od ukupnih prihoda (mesečnih).
  
  Kada ne postoje prihodi, čak i tada se plaća minimalna naknada, koja iznosi:
  
  1) za SOKOJ: 600 bodova X 9 dinara, odnosno oko 5.400 dinara mesečno
  
  2) za OFPS: 1111 bodova X 9 dinara, odnosno oko 10.000 dinara mesečno.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Udruživanje medija

  Da li postoji domaći propis koji obezbeđuje da firme koje proizvode i prodaju dnevne novine ili nedeljnike mogu da se udruže, te da vrše zajedničku proizvodnju, štampanje, distribuciju, prodaju, a sve u cilju smanjenja sopstvenih troškova nabrojanih aktivnosti?

   

  Domaći propis koji obezbeđuje da firme koje proizvode ili prodaju dnevne novine ili nedeljnike mogu da udruže, te da vrše zajedničku proizvodnju, štampanje, distribuciju, prodaju, a sve u cilju smanjenja sopstvenih troškova nabrojanih aktivnosti mogao bi da bude Zakon o obligacionim odnosima i to član 10 koji kaže da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. To bi mogao da bude i član 4 Zakona o trgovini koji kaže da se trgovina obavlja slobodno na tržištu, da su zabranjena ograničenja slobode obavljanja trgovine, osim izuzetno na način i pod uslovima propisanim zakonom.
  
  S druge strane postoje prinudni propisi koji ovu slobodu ograničavaju, i to je, između ostalog i Zakon o zaštiti konkurencije i posebno član 10 tog Zakona koji firmi koje proizvode i prodaju dnevne novine ili nedeljnike), koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu Republike Srbije.
  
  Moguće je da u opisanom slučaju izdavači ograničavaju konkurenciju npr. tako što neposredno ili posredno utvrđuju kupovne cene papira, usluga štampe, distribucije ili druge uslove trgovine. Zakon ovakve sporazume naziva restriktivnim i kaže da su zabranjeni i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa zakonom.
  Opšti uslovi za izuzeće od zabrane su dati u članu 11 Zakona, koji kaže da restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.
  
  Do izuzuzeća može da se dođe na tri načina:
  • Prvi je tzv. De minimis ili sporazumi manjeg značaja, kako ih naš Zakon zove (član 14) i tu piše da su horizontalni restriktivni sporazumi (kada učesnici posluju na istom nivou lanca proizvodne i prometa – kao što je našem primeru slučaj, jer su svi izdavači, a nisu jedni izdavači, drugi štampari, a treći distributeri) dozvoljeni kad je zajedniči tržišni udeo svih strana u sporazumu manji od 10%. Na primer, ako govorimo o sporazumu izadavača da zajedniči istupaju prema štamparima, taj sporazum je dozvoljen kao sporazum manjeg značaja, ako udrženi izdavači na tržištu štamparskih usluga učestvuju sa zajedničkim udelom manjim od 10%.
  • Drugi je tzv. Blok izuzeće ili kako to naš Zakon zove (član 13) izuzee od zabrane po kategorijama sporazuma. Naime tamo poše da Vlada određuje kategorije sporazuma i bliže propisuje posebne uslove (pored onih opštih iz člana 11) za izuzeće od zabrane, u kom slučaju su svi sporazumi koji spadaju u predviđene kategorije i ispunjavaju propisane uslove, automatski izuzeti od zabrane.
  
  Vlada je ovo uradila u tri uredbe, i to:
  • Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;
  • Uredba o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;
  • Uredba o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane.
  
  Za naš primer mogu da budu relevantna samo ove druge dve, pošto se prva odnosi na na vertikalne sporazume (osim, recimo, ako naši izdavači u sporazum uključe i distributere, kad sporazum izdavači distributer postaje vertikalan), a naš je horizontalan, a zapravo je pre svega ova poslednja, pošto sporazume o zajedničkoj proizvodnji kojima se dva ili više učesnika u sporazumu obavezuju da zajednički proizvode određene proizvode jedan od ugovora o specijalizaciji na koje blok izuzeće može da se odnosi. Dodatni uslov za blok izuzeće je da zajednički udeo učesnika u sporazumu na relevantnom tržištu nije veći od 20%.
  
  Treći način da se dođe do izuzeća je pojedinačno izuzeće koje može da da Komisija, tako što joj strane u sporazumu podnesu zahtev i u postupku koji se na osnovu tog zahteva pokreće, dokažu da njihov sporazum ispunjava uslove iz člana 11.
  (Oktobar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao